Knedle sa šljivama

(„recept“ praktično ne postoji, bukvalno se radi po osećaju tako da su mere okvirne)

Potrebno je:

Za testo:

• 1/2kg brašna
• 1/2kg izgnječenog krompira
• 2 jajeta
• Malo soli
• 1-2 kašike masnoće (u „domaćoj izvedbi“ je to svinjska mast, u mojoj – puter)

Količine brašna i krompira su okvirne, a neko moje iskustvo kaže da otprilike zapremisnki treba da bude isto jednog i drugog. Ono na šta treba paziti je da se krompir ne prekuva čime dobija preveliku količinu vode pa je potrebna veća količina brašna da bi se dobilo testo… i knedle budu tvrde.

Još:

• Cele šljive (sveže ili zamrznute)
• Prezle (kod mene ih menja samleven „plazma“ keks)
• Šećer po ukusu
• Masnoća za prženje prezli (kod mene je puter)

Postupak:

Krompir se skuva (najbolje u ljusci), oljušti i izgnjavi potpuno (presa je neka starija verzija, ja za sve koristim mikser pa i za to). Ako se radi mikserom u krompir se doda masnoća i cela jaja i sve se lepo sjedini pa se doda brašno i zamesi u glatko testo. Bitno je da testo može da se uzme u ruku a da se ne lepi previše… ali je važno da se sa brašnom nikako ne pretera. Nije loše da malo odstoji kako bi se lepo sjedinilo.

Ja sam naučila od tetice (kojoj sam u tome asistirala) da knedle pravim iz ruke: znači komad testa se razvije na dlanu (prethodno se dlan prekrije brašnom), stavi se šljiva, ona je dodavla i kašičicu šećera (to je bilo moje zaduženje), sve se lepo zatvori i pomoću obe ruke oblikuje kugla-knedla.

Ja ne stavljam šećer, jer ne volim ništa preslatko, ali nije loše kad se stavi jer se prilikom kuvanja on istopi i dobija se lep sok zajedno sa onim koji ispusti šljiva.

Kada se formiraju knedle, spuštaju se pažljivo jedna po jedna u kipuću, prethodno posoljenu vodu. Kada isplivaju, kuvaju se još 20-tak minuta. U međuvremenu se na masnoći preprže prezle (ili plazma keks) u koje se po želji doda šećer. Knedle se vade jedna po jedna rešetkastom kašikom, spuštaju u tiganj sa proprženim prezlama/plazmom i uvaljaju tako da se sasvim prekriju. Tada su spremne za posluženje.

U novije doba se fil za knedle može menjati… od slanog do ko zna kakvih sve slatkih verzija – stvar mašte i ukusa.

Meni se u slanoj varijanti jako dopalo da na kockice iseckam neki polutvrdi sir, još bolje 2-3 vrste, dodam neku lepu sitno seckanu šunku i time punim knedle pa ih posle umesto u prezle uvaljam u parmezan.

U slatkoj izvedbi se umesto šljive može upotrebiti bilo koje drugo voće (višnje, kajsije, neka mešavina zamrznutog voća tipa „crveni mix“), ali i pekmez ko voli. Naravno, uvek je tu nutela (ja bih je uvek kombinovala sa pečenim, krupno isitnjenim lešnikom) ili neki drugi krem, orasi sa medom, ali i sve drugo što vam padne na pamet. Umesto prezli se, pored „plazme“ mogu upotrebiti mleveni orasi, lešnici, badem, listići badema… ko šta voli.